Ko se boji Boga, nema razloga da se boji i svoje žene. Taj strah je sastavni dio onog prvog. Ima, međutim, izuzetaka gdje je dodatni strah od žene itekako opravdan. Moja, naprimjer, što više čita, više je se bojim. Svašta njoj osvane u onoj njenoj malešnoj glavici, a, što je najgore, ništa je ne razumijem. Ne zna se više ni svađati ko normalan insan.
- To je nametnuo
patrijarhat - reče mi neki dan u po
svađe, a ubij me ako sam skonto ostatak dersa koji je uslijedio.
- Ženo, ba - odgovorio sam joj kad je završila - mani se šuplje priče. Prisjest će ti.
Ja kako to rekoh, ona zašuti. Evo šuti
danima, ali se ne ljuti. Košulje su ispeglane, a večera na vrijeme. Idila.
Ipak, dogovor kuću gradi, pa sam uzeo i ja da pročitam jednu od njenih knjiga.
Kaže u jednom dijelu: „Ženom se ne rađa, ženom se postaje“, da ne ulazim sad previše
u detalje.
Jebeš mu sve, ima tu nečeg. Ne kontam
najbolje šta je, ali nečeg tu ima. Pitao bih ženu, ali me, iskreno da vam
kažem, pomalo i stid poslije svega.
