- Da ovaj
grad ima usta i želudac, svaki dan bi povraćao - reče Amir.
- Da ovaj grad
ima oči, samo bi plakao - reče Safet.
- Da ovaj
grad ima uši, možda bi i čuo vapaj gladne beštije koju je izrodio - reče Nermin, gledajući poetično u daljinu.
- Usra ga ti,
Nermine, vala - zajauka Amir i napravi facu ko da je
zagrizao limun. - Kakva beštija?
- To ti je
metafora, seljačino - ne ostade mu Nermin dužan. - Pročitaj kad koju knjigu ili odgledaj Dimenziju više pa'š znat.
Amir i Safet se
sagledaše, pa zatresoše glavama.
- Ti'š Amiru
govorit šta je metafona? - iskezi se
Safet Nerminu. - Amir je metafonu za tebe izmislio, bolan,
bolan.
- Nije
metafona, nego metafora - ispravi ga
Nermin.
- Jebla ti
ona mater, eto - reče Safet i udari rukom o kafanski sto.
Obojica skočiše na noge kao nakostriješeni horozovi.
- Halo - prekinu ih glas konobarice. - Rekla sam
vam da ovdje nema metafora. Ili naručite, piće ili džada!
Safet i Nermin na
trenutak zastadoše, kao da razmišljaju šta im je bitnije u životu.
- Daj im lozu
- riješi ih Amir dileme - a meni
pivo, ali iz gajbe, hljeba ti. Ne smijem hladno, ko da me nešto fata.
- Ma čitav
život ti je pred smrt - dodade
Nermin i također sjede.
- Je l' ti i
to metafora neka? - podrugljivo će Safet.
- Nije - reče Nermin i zatrese glavom.
