- Maro draga, šta to radiš, dijete?
- Učim, majko - reče Marija glavom zabijenom u bubanj
vešmašine. - Učim, majko da zaboravim.
Centrifuga
je radila, a staklo vrata mašine je bilo skinuto. Marijine riječi su stizale do
majke kao da su dio dubstep pjesme. Majka skide papuču s noge i debelim gumenim
đonom udari Mariju po guzici. Marija zajauka, a majka, kad vidje da od udaranja
nema ništa, reče:
- Šta da zaboraviš, dijete moje?
- Jezik - reče Marija. - Jezik da zaboravim.
Majka se
prekrsti pa ponovo Mariju papučom po guzici.
- Zašto? - smiri se na trenutak majka.
- Svi uče druge jezike, a ja, eto, hoću da zaboravim svoj. Imam pravo - reče Marija s glavom u veš mašini. - Neću više da ga znam.
Majka zasuzi. Gledala je svoje dijete kako kleči dok joj bubanj rotira oko glave, a onda uze i drugu papuču u drugu ruku i naizmjenično poče udarati Mariju po guzici. Plaču i majka i Marija, ali ne odustaju ni jedna ni druga. Dođe ljudima valjda tako.
Majka zasuzi. Gledala je svoje dijete kako kleči dok joj bubanj rotira oko glave, a onda uze i drugu papuču u drugu ruku i naizmjenično poče udarati Mariju po guzici. Plaču i majka i Marija, ali ne odustaju ni jedna ni druga. Dođe ljudima valjda tako.
